Dijabetes: Kako ga prepoznati, šta preduzeti i kako izgleda pravilna ishrana za balans glukoze
Šta je dijabetes i zašto je važno reagovati na vreme?
Dijabetes, odnosno šećerna bolest, je hronično metaboličko stanje koje nastaje kada pankreas ne proizvodi dovoljno insulina ili kada organizam ne može efikasno da ga iskoristi. Ovo dovodi do povišenog nivoa glukoze u krvi, što, ukoliko se ne kontroliše, može rezultirati oštećenjima nervnog sistema, krvnih sudova, očiju i drugih vitalnih organa.
Današnji moderni stil života, sa obiljem brze hrane, fizičkom neaktivnošću i stresom, značajno povećava rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.
Kada su vrednosti glukoze indikativne za dijabetes ili predijabetes?
Prema preporukama Američke udruge za dijabetes (ADA) i Svetske zdravstvene organizacije (WHO):
| Test | Normalno | Predijabetes | Dijabetes |
|---|---|---|---|
| Glukoza natašte | < 5,6 mmol/L | 5,6–6,9 mmol/L | ≥ 7,0 mmol/L Mayo ClinicWorld Health Organization |
| OGTT (2 h nakon opterećenja) | < 7,8 mmol/L | 7,8–11,0 mmol/L | ≥ 11,1 mmol/L Mayo ClinicMSD Manuals |
| A1C (HbA1C) | < 5,7 % | 5,7–6,4 % | ≥ 6,5 % Kuh Ku.edu.trMSD Manuals |
| Nasumična glikemija | Nije dijagnostički | – | ≥ 11,1 mmol/L uz simptome Diabetes Journals+1 |
Ako su vrednosti unutar intervala predijabetesa, važno je reagovati blagovremeno kako bi se sprečio napredak ka dijabetesu.
Ishrana: Temelj kontrole i prevencije
Pravilna ishrana kod dijabetesa nije stroga dijeta, već balansiran režim ishrane koji odgovara svima:
Preporuke za nutritivni unos:
- Ugljeni hidrati: 50–55 %
- Masti: 30–35 % (poželjno manje od 30 % kod tipa 2)
- Proteini: 10–15 %
- Uzimanje 5–6 manjih obroka dnevno
- Fokus na: povrće, integralne žitarice, mahunarke, mlečne proizvode sa malo masti, ribe bogate omega-3, zdrave masti (avokado, orašasti plodovi, maslinovo ulje)
- Ograničiti: zasićene i trans masti, prerađenu hranu, visokokalorične mlečne proizvode, i unos holesterola (~200 mg/dan)
Ovaj način ishrane podržava stabilnu glikemiju, zdravu telesnu težinu, i može doprineti prevenciji komplikacija.
Ko je pod većim rizikom i kada se testirati?
Faktori rizika:
- Ne mogu se menjati: starosna dob, genetika
- Delimično menjivi: infekcije, lekovi
- U potpunosti menjivi: nepravilna ishrana, gojaznost, fizička neaktivnost, pušenje, visok pritisak
Testiranje se preporučuje kod osoba sa indeksom telesne mase (BMI) ≥ 25 kg/m² i jednim ili više faktora rizika (npr. hipertenzija, dislipidemija, porodična istorija, gestacijski dijabetes). Za osobe bez rizika testiranje se preporučuje od 45. godine, a zatim na svake tri godine.
Šta možete učiniti ako rezultati pokažu granične vrednosti?
Predijabetes je ozbiljna, ali reverzibilna faza:
- Promenite stil života: pravilna ishrana i redovan trening (minimum 30 minuta dnevno)
- Održavajte optimalnu telesnu težinu
- Redovno kontrolišite glukoze i HbA1C
- Obratite se lekaru za individualni plan
Zaključak
Dijabetes je ozbiljna bolest, ali uz pravovremenu dijagnostiku, odgovornu ishranu i fizičku aktivnost, moguće je značajno poboljšati kvalitet života i odložiti razvoj komplikacija.
Napomena: Ovaj tekst je informativan. Ako sumnjate na dijabetes, ili ste registrovali povišene vrednosti glukoze, obavezno se konsultujte sa sertifikovanim lekarom ili endokrinologom.