Boravak u Crvenoj zvezdi nije prošao onako kako se nadao bivši igrač Partizana i brojnih klubova.
Miroslav Raduljica se perioda u Beogradu ne seća po lepom. Nekadašnji centar crveno-belih je u podkastu “Priča za medalju” detaljno govorio o tom iskustvu.
Nakon Kine dolazi Crvena zvezda koja nije preterana civilizacija. Ništa, dođeš misliš da si došao među svoje, jesi, ali to sve ispadne bezveze. Sa trenerom i sa svim tim odnosom, prema nekome… Prvi trener je bio mlad momak i ne mogu da mu zamerim ništa, bio je preplašen i sve je bilo novo za njega. Onda dolazi iskusan trener, kaže da će te koristiti, da ti trebaš timu sve super, ali spremi se malo nisam zadovoljan. Ja sa 35 godina sebi postavim još jedan izazov, a bio sam spreman. Spremam se, specijalan program, specijalne dijete, on ne može da me stavi da igram na treningu, stavi me sa juniorima da igram, a ja odem da sebi postavim izazov.
Ima tu i njegove odgovornosti, Raduljica ne beži od svog dela, ipak, u globalu razočaran je svime što se desilo.
Možda moj odnos prema tome svemu nije bio pravi, lakše mi je da se u ozbiljnim godinama dogovorim sam sa sobom, a onda te vuče to kao čoveka: Šta je ovo? U svom si gradu, porodica… Nisu me ljudi prozivali, to sam ranije doživeo. Ne pojaviš se u reprezentaciji jer ti je slomljeno koleno, pa te prozivaju na ulici. Opet je ipak bila priča da ja klepam lovu i da me boli uvo, a nabio bi nekog nogom da sam taj tip. Dosta loše sam reagovao na nepravde i neke stvari, ali kada osetiš da si malo i ti kriv, da nije baš tako kako izgleda, a drugi ne znaju ništa o tome, zaključio je bivši reprezentativac Srbije.